Podgoričani uočavaju pokušaje gradske uprave da poboljša uslove za vožnju bicikla

 Podgoričani uočavaju pokušaje gradske uprave da poboljša uslove za vožnju bicikla

foto pg biro

Građani primjećuju pokušaje gradske uprave da poboljša uslove za upotrebu bicikla u Podgorici, a u prilog tome govori i to što su anketirani stav koji gradska uprava ima prema biciklistima ocijenili znatno pozitivnije nego 2019. godine, saopštili su danas iz organizacije Biciklo.me, koja je u septembru i oktobru sprovela anketu o uslovima za vožnju biciklom.

Kako ističu u toj organizaciji, kada je u pitanju infrastruktura za kretanje biciklista, anketirani građani i građanke uočavaju pomak na bolje, ali daleko od toga da su zadovoljni postojećim stanjem; i dalje ima još mnogo prostora za poboljšanja.

Fale parking mjesta, signalizacija, informacije o biciklizmu…

Prisutno je, kažu, nezadovoljstvo nedostatkom odgovarajućih parking mjesta i uopšte prostora za čuvanje bicikala, signalizacijom za bicikliste, kao i nedovoljnom količinom informacija o biciklizmu uopšte.

“Niti u jednom od ova tri segmenta nema većih promjena u odnosu na stavove izražene u anketi iz 2019. godine, što upućuje na to politika razvoja biciklizma tokom protekle godine nije posvetila posebnu pažnju ovim važnim aspektima”, naglašavaju u Biciklo.me.

Dodaju da biciklisti i biciklistkinje i dalje ne nailaze na dovoljno razumijevanja od strane drugih učesnika u saobraćaju.

“Tu gotovo da nema promjene u odnosu na 2019. Takvo stanje nije iznenađujuće: da bi razlika u tome kako učesnici u saobraćaju vide, tretiraju i razumiju jedni druge mogla biti registrovana u ovakvom istraživanju, potrebno je da dođe do značajnije promjene u uslovima za korišenje održivih, nemotorizovanih načina za kretanje u urbanoj sredini, kao i u stepenu u kom su ta sredstva prihvaćena i svakodnevno korišćena od strane građana Podgorice”, ocjenjuju u toj organizaciji.

Počeli da voze biciklo nakon početka epidemije

Ističu da je čak 4,6 odsto ispitanih počelo da koristi biciklo za prevoz nakon početka epidemije bolesti COVID-19.

“Ova informacija upućuje na to da su restriktivne mjere, koje su se odnosile na javni i motorizovani saobraćaj, uticale na to da značajan broj građana koji inače nijesu vozili biciklo (ili su ga koristili samo rekreativno) počne da biciklo doživljava i koristi kao punopravno prevozno sredstvo. Da bi se ovo povećanje u broju onih koji biciklo koriste za prevoz održalo potrebno je nastaviti sa poboljšavanjem uslova za kretanje biciklom, tako da građani žele da ga odaberu kao optimalnu opciju i kada nema mjera koje ograničavaju korišćennje privatnih automobila, javnog prevoza i taksija”, pojašnjavaju.

Ukazuju i da samo jedan odsto ispitanih smatra da je do povećanja intenziteta biciklističkog saobraćaja došlo jer su nadležni promovisali biciklo kao primjereno prevozno sredstvo u vrijeme epidemije.

“Građani koji su počeli da voze biciklo nedavno, nakon što su ga kupili kroz program subvencija Glavnog grada, kao svoja najbolja biciklistička iskustva navode efikasnost biciklističkog prevoza, lakoću izbjegavanja saobraćajnih gužvi, kao i relaksirajuće rekreativne vožnje u gradu i okolini, u društvu porodice i prijatelja. Loša iskustava koja su opisali odnose se na nedostatak ili nedovoljno dobar kvaliet biciklističke infrastrukture, strah od krađe, nedostatak parkinga, kao i na konflikte sa drugim vidovima saobraćaja i učesnicima u saobraćaju. Njihova zapažanja uče nas o tome na koje aspekte treba obratiti naročitu pažnju, ukoliko donosioci odluka žele da biciklo kao prevozno sredstvo učine privlačnijim i dostupnijim svima, a naročito onima koji tek počinju da učestvuju u saobraćaju na biciklu”, sumiraju u organizaciji Biciklo.me.

Biciklo se najviše koristi za rekreativnu i vožnju do posla

Navode i da je 43,6 odsto anketiranih čulo za elektronski registar bicikala koji je pokrenuo Glavni grad ali ga i dalje ne koristi, 49,5 odsto nije upoznato sa tim servisom i prvi put je za njega čulo odgovarajući na anketu NVO Biciklo.me, dok 6,9 odsto zna za registar i već je registrovalo svoje biciklo. Zato je, kažu, potrebno među biciklističkom populacijom bolje promovisati postojanje ovog servisa, kao i način na koji on funkcioniše.

“Anketirani biciklo najčešće koriste za rekreativnu vožnju (53 odsto) i za prevoz do posla (21,4 odsto), dok preostalih oko 25 odsto koristi biciklo u obavljanju više svakodnevnih aktivnosti za koje im je potreban prevoz – za odlazak u trgovinu, izlazak, itd; Kao tri glavna razloga zbog kojih voze biciklo anketirani su izdvojili pozitivne efekte koje redovna vožnja ima na zdravlje, to što je vožnja biciklom vrsta razonode, i činjenicu da izborom ovog prevoznog sredstva utiču na bolji kvalitet vazduha i životne sredine”, zaključuju u toj organizaciji.

Istraživanje je realizovano uz podršku Fondacije Hajnrih Bel.

U anketi je učestvovalo 477 ispitanika i ispitanica; 9,1 odsto njih su mlađi od 20 godina, 25,9 odsto su starosti od 20 do 30 godina, 35,2 odsto imaju između 30 i 40 godina, 23,8 odsto između 40 i 50 godina, 4,6 odsto između 50 i 60 godina, dok stariji od 60 godina čine samo 1,3 odsto anketiranih. Muškarci čine nešto više od polovine anketiranih – 53,4 odsto; žene čine preostalih 46,6 odsto. U anketi su učestvovali građani iz svih djelova Podgorice; u nešto većoj mjeri su zastupljeni Zabjelo (15,5 odsto), Stari Aerodrom (10,4 odsto), Blokovi V, VI i IX (10,4 odsto) i Preko Morače (10,4 odsto).

Anketa je distribuirana putem interneta, posredstvom društvenih mreža, kroz kampanju kojom su targetirani građani i građanke koji žive u Podgorici i koji već imaju biciklističkog iskustva. Fokus ankete bio je, dakle, na ispitivanju stavova koje o uslovima za vožnju biciklom u Podgorici imaju oni koji inače koriste biciklo, a ne svi građani glavnog grada.

Istraživanje stavova sprovedeno je korišćenjem Likertove skale, na kojoj su anketirani birali u kojoj mjeri se slažu sa ponuđenim odgovorima – opisima uslova za upotrebu bicikla u Podgorici.

“Kako je to drugo po redu istraživanje ove vrste koje NVO Biciklo.me sprovodi, podaci prikupljeni ove godine upoređeni su sa podacima iz 2019. Dva slučajna uzorka su definisana na isti način i gotovo su iste veličine, slične starosne i polne strukture i geografske raspodjele. Uporedni pregled podataka za 2019. i 2020. godinu daje mogućnost praćenja promjena u stavovima građana i otvara prostor za sagledavanje učinka koji su tokom posmatranog perioda imale mjere za poboljšavanje uslova za korišćenje bicikla u Podgorici”, poručuju iz organizacije Biciklo.me.

Avatar

Portal Podgorica

Pročitajte još

Leave a Reply

Pravila Komentarisanja
Uslovi Korišćenja