Povećavanje plata bez potpore u proizvodnji i porastu realne ekonomije znači inflaciju i obezvređivanje rasta zarada

 Povećavanje plata bez potpore u proizvodnji i porastu realne ekonomije znači inflaciju i obezvređivanje rasta zarada

Foto: Organizacija KOD

Ako se u parlamentu ne izglasa predlog budžeta koji će omogućiti najavljeno povećanje minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori, onda su očekivanja građana još jednom iznevjerena i odgovornost ne treba tražiti negdje drugo. Ono što je u pravcu rješavanja socijalnih problema građana i poboljšavanja njihovog životnog standarda, na nivou principa valja podržati, kazao je za FOS Media portal Mirza Krnić, ekonomista iz Organizacije KOD.

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić predstavio je krajem septembra ambiciozni „Maršalov plan – Evropa sad“ koji, između ostalog, predviđa minimalnu zaradu u državi od 450 eura, prosječnu neto zaradu oko 700 eura, dok bi svi radnici u Crnoj Gori imali 17,5 odsto veću platu već u prvom kvartalu naredne godine. Plan predviđa uvođenje neoporezivog dijela zarade od 700 eura bruto, progresivno oporezivanje zarada iznad 1.000 eura, kao i ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje od 1. januara 2022.

Spajić je tom prilikom najavio olakšice za preduzetnike i mikro preduzeća i uvođenje progresivnog oporezivanja dobiti pravnih lica. Najavljeno je smanjenje poreskog opterećenja na zarade sa sadašnjih 39 odsto na 21 odsto.

Minimalna zarada u Crnoj Gori u ovom trenutku iznosi 250 eura, a prosječna je, prema podacima Monstata, nešto iznad 530 eura.

Predloženi plan pozdravljen je od strane partija parlamentarne većine (sa izuzetkom Pokreta za promjene), dijela opozicije, sindikalnih udruženja, Unije poslodavaca, Privredne komore, brojnih ekonomista… No, neka pitanja ostala su nerazjašnjena. Javnosti nije predočeno iz kojih izvora će biti finansirano najavljeno značajno povećanje zarada, da li je takav rast dugoročno održiv i kako će biti usklađen rast zarada sa izostankom povećanja privredne produktivnosti.

Ekonomista i član Organizacije KOD Mirza Krnić poručio je da sve ono što je u pravcu rješavanja socijalnih problema građana i poboljšavanja njihovog životnog standarda treba podržati na nivou principa.

Ipak, naglasio je da je ekonomska situacija u Crnoj Gori daleko od idealne i da na troškove povećanja zarada treba dodati kumulativne efekte povećanja penzija i ostalih povišica. Skrenuo je pažnju na nemogućnost stalnog zaduživanja, jer bi takvo postupanje u krajnjem slučaju moglo rezultirati bankrotom.

“Budimo realni, trenutna ekonomska situacija u zemlji je daleko od idealne, bez naznaka da će biti bolje. Samo za prvih šest mjeseci cijene su u prosjeku porasle za 3,1 odsto, gorivo je poskupilo 13 puta. Za ovu godinu Vlada je prognozirala privredni rast od 11 odsto, dok je MMF smanjio tu procjenu na sedam odsto. Teret krize podnose najsiromašniji, a sve je veći broj funkcionera i zaposlenih u javnoj/lokalnoj upravi. Po prošlogodišnjoj anketi 83,2 odsto građana nema ušteđevinu kojom bi pokrilo troškove za tri mjeseca“, naveo je Krnić.

Napominje da radimo najviše u Evropi – 44,5 sati nedjeljno.

“Imamo 60.000 podstanara po popisu iz 2011. – 18.500 porodica. Državni dug je u martu iznosio 4,1 milijardi eura, a u septembru 2019. iznosio je približno 3,7 milijardi eura. Podatak koji zaokružuje ovu sliku je da smo u julu 2019. imali 215 hiljada zaposlenih, dok u avgustu ove godine imamo 145 hiljada, dakle 70 hiljada manje, ili 32 odsto manje“, nabraja nepovoljne ekonomsko-socijalne podatke.

Krnić ističe da navedeno ukazuje da ekonomska situacija nije dobra, da najavljena povećanja zarada jesu potrebna, ali ostaje nejasno na koji način će biti to finansirano.

U prvobitnom saopštenju ministra Spajića je najavljeno će se ukiniti doprinosi za zdravstveno osiguranje i da će država iz drugih prihoda u potpunosti finansirati sve troškove zdravstvenih institucija, dok će ostale prihode nadoknaditi kroz uvođenje progresivne poreske stope na zaradu i na dobit, porez na podizanje novca u gotovini, već najavljeno povećanje akciza, smanjenje sive ekonomije i bolju poresku disciplinu.

“Dodatno je najavljeno da će porezi na neto zaradu do 700 eura biti ukinuto. Nije rečeno koliko zaposlenih sada prima platu do 700 eura i koliki je iznos prihoda od poreza na njihove zarade, ali zajedno sa 187 miliona eura doprinosa za zdravstveno osiguranje, uveliko premašuje iznos od 200 miliona eura“, ocijenio je Krnić.

Nerazjašnjeno na koji način će poslodavci biti kontrolisani

S obzirom da ukupan prihod od poreza planiran budžetom za 2021. godinu iznosi milijardu i 105 miliona eura, Krnić smatra da bi privredna aktivnost trebalo da poraste više od 20-25 odsto da bi najavljeno ukidanje naplate doprinosa i prihoda od poreza bilo nadoknađeno.

“Kada se tome dodaju kumulativni efekti povećanja penzija i ostalih povišica, ovaj procenat može doseći i značano veći procenat. Ostaje nerazjašnjeno na koji način će poslodavci biti kontrolisani da li zaista isplaćuju zaposlenima ovu razliku, kao i ko će biti nadležan za praćenje, da li će poslodavci biti kažnjeni ukoliko smanje plate zaposlenima u tom ili drugom iznosu, a što nije nelegalno, kao i na koji način će se to pratiti. Ukoliko planiraju nastalu rupu u budžetu da nadoknade dodatnim zaduživanjem, onda bismo ušli u spiralu koja u jednom trenutku puca pod prevelikim opterećenjem duga. U krajnjem to bi moglo rezultirati bankrotom, jer se ne možemo stalno zaduživati. Ukoliko se zadužimo, to dalje znači da bi vjerovatno svake godine morali da se zadužujemo za isti ili približan iznos“, objašnjava Krnić.

Druga, manje loša opcija je da se iz drugih izvora nađe novac za finansiranje nedostajućih sredstava, ali ni ta opcija po njegovim riječima nije najbolja ako rast plata i penzija ne prati rast ekonomije i proizvodnje.

“Dakle, svaki ekonomista zna da nominalno povećavanje plata bez realne potpore u proizvodnji i porastu realne ekonomije znači inflaciju, koja će obezvrijediti rast plata. Vlada ima mehanizam da za neke osnovne namirnice ograniči cijenu kao što je i uradila, ali onda su npr. pekari smanjili gramažu hljeba za istu cijenu, tako da će trgovinski lanci sigurno povećati cijene ako dođe do nominalnog povećanja plata bez potpore u proizvodnji i rastu privrede, jer će se izvjesno povećati opterećenja koja čine inpute za formiranje cijena. Najavljeno uvođenje poreza na podizanje gotovine takođe je vrlo rizična mjera, jer građani i privreda imaju 3,989 milijardi depozita u bankama, i umjesto da ovaj novac investiraju, oni će povećati štednju što loše utiče na privredni rast, i demotivisaće ih da troše novac“, decidiran je ekonomista KOD-a.

Krnić smatra da je ostao nejasan i odnos prema privredi.

“Ukoliko se ovo planira sprovesti samo u glomaznoj javnoj administraciji, koja se i dalje uvećava, a da se zaposleni u privredi ostave na milost poslodavaca, tako bi se stvorio ogroman jaz između zaposlenih, da ne govorimo da se sada ne poštuju prava radnika na odmor, prekovremen rad, rad vikendom, plaćanja doprinosa i sl. na jednak ili približan način u privatnom i javnom sektoru“, upozorava na potencijalne negativne efekte.

Formirati fond za pokretanje proizvodnje

Krnić ne spori da “Maršalov plan – Evropa sad“ lijepo zvuči, ali napominje da trenutna ekonomska situacija ne obećava, pa djeluje više nego ambiciozno da će se novac odnekud stvoriti.

“Naravno da postoji način za uvećavanje prihoda i popunjavanje rupa, ali je za tako nešto hitno potrebno formirati fond za pokretanje proizvodnje. Evo recimo jedne ideje: proizvodnja (odjeće, cipela, namještaja i sl.) bi se mogla pokrenuti kombinovanim mjerama oslobađanja plaćanja svih poreza, nameta i dažbina na period od pet godina, umrežavanjem u oblasti domaće radinosti, te uvođenjem posebne stope poreza na dobit koji bi se naplaćivao od firmi koje ostvaruju preko milion eura godišnjeg profita. Taj dodatno prikupljen porez bi recimo trebalo da ide u poseban fond za pokretanje proizvodnje“, navodi on.

U zavisnosti od obima ovih subvencija, država bi postajala vlasnik određenog procenta tih pogona – tako bi se gradilo istinsko javno-privatno partnerstvo. Imala bi priliv od poreza i doprinosa, kao i od profita te firme.

“S obzirom da je ministar obećao da će se ovaj plan ostvariti, očekujem da je prije nego što je u javnost izašao sa ovim obećanjem, ispregovarao sa vladajućom koalicijom podršku za isti, jer ako se u parlamentu ne izglasa ovaj predlog budžeta, onda su očekivanja građana još jednom iznevjerena i odgovornost ne treba tražiti negdje drugo“, poručio je Krnić.

Na kraju, ako želimo povećanje standarda a time i zarada, ako hoćemo ukupan ekonomski rast, onda privredna akivnost mora da bude uvećana.

“To je težak i mukotrpan put – ali ja ne vidim drugi. On znači stalno usaglašavanje propisa koji bi sistem činili funkcionalnijim i otvaranja pogona i novih radnih mjesta – sve ono što sada izostaje“, zaključio je Krnić u razgovoru za FOS.

Autor: Bogdan Varagić

Avatar

Portal Podgorica

Pročitajte još