EU i američka ambasada ne žele da komentarišu zaduživanja

Politika upravljanja dugom je u nadležnosti nacionalnih vlasti i nije na Evropskoj uniji da komentariše o konkretnim operacijama, saopšteno je Pobjedi iz Delegacije EU u Crnoj Gori, a povodom emisija državnih obveznica na međunarodnom tržištu od 750 miliona eura. 

I iz Ambasade SAD su saopštili da ne mogu da komentarišu interne procese koji su doveli do konačne odluke Vlade o izdavanju obveznica.

Iz Delegacije EU su podsjetili da je rebalansom budžeta iz juna uvećan godišnji limit zaduženja kako bi se omogućilo hitno obezbjeđenje kredita od strane međunarodnih institucija, uključujući i Evropsku komisiju, i stvorila potencijalna fiskalna rezerva za finansiranje budžeta za nerednu godinu.

„Ohrabrujemo nadležne organe da osnaže transparentnost i učešće zainteresovanih strana u procesu donošenja odluka“, kazali su iz Delegacije EU.

I iz Ambasade SAD su kazali da se, iako ne mogu da komentarišu interne procese koji su doveli do konačne odluke Vlade o izdavanju obveznica, nadaju da će Vlada i parlament održati produktivan odnos koji unapređuje interese građana.

„Svjesni smo da je finansijska stabilnost presudna za sposobnost crnogorske Vlade da upravlja, posebno imajući u vidu ozbiljnu ekonomsku krizu prouzrokovanu globalnom pandemijom“, istakli su iz Ambasade SAD.

Šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa i ambasadorka SAD Džudi Rajzing Rajnke čestitale su 10. decembra, dan nakon emisije euroobveznica, ministrima finansija i socijalnog staranja i ekonomskog razvoja, Milojku Spajiću i Jakovu Milatoviću.

Ministarstvo finansija emitovalo je 9. decembra na međunarodnom tržištu državne obveznice od 750 miliona eura na sedam godina i sa kamatom od 2,875 odsto.

Ministar finansija i socijalnog staranja Spajić je sjutradan na pres konferenciji saopštio da je na taj način izbjegnut bankrot države i obezbijeđene dvije godine mira i fiskalne i finansijske stabilnosti.

„Potrebe za finansiranjem za narednu godinu iznose 520 miliona eura. Od toga se 385 miliona odnosi na kredit, a 140 miliona je projektovani fiskalni deficit. Vlada želi da se pozabavi kreditima iz vremena bivše Jugoslavije, koji imaju jako nepovoljne kamate“ kazao je tada Spajić.